U toku napada astme dolazi do sušenja disajnih puteva i povećanog stavaranja sekreta,što remeti normalno disanje. Mnogi faktori sredine mogu da pogoršavaju simptome astme, a medju njima su značajni vremenski uslovi. Optimalna vlažnost vazduha iznosi 30 do 60% a sva veća koncentracija predstavlja povšenu vlažnosti. Povišena vlažnosti pogoršava osećaj otežanog disanja. Isto tako visoka vlažnost koja duše traje pogoduje razvoju buđi koja sama po sebi provocira simptome astme. Kiša sa jedne strane može da spira polenein a taj način može da smanjih njihov uticaj. Jaka kiša i grmljavina ima negativan uticaj na bronhijalnu astmu zbog razvoja štetnih jona. Što je veća vlaga u vazduhu ne dolazi do isparava znoja i hladjenja. Vlažan vazduh je teže udiše i sužava već sužene disajne puteve kod astme pluća ne dobijaju dovoljno vazduha, pojačava se osećaj nedostatka vazduha i javlja se pištanje-vizing. Jedan od mehanizama jeste i aktivacija nerava koji sužavaju dosta disajni put. Sa druge strane vlaga je “nosač” za zagadjivače i alergene, polene, plesni, grinje i dim, koji još više pogoršavaju spazam. Visoka spoljna temperature sa vlagom zahteva od oraganizma da “pojačano radi” da bi se ohladio čime se troši više kiseonika zbog čega astmatičari moraju da ubrzano dišu, a pošto je vlažan vazduh teži i gušći i za to je potreban dodatni diajni rd mišića što pogoršava disanja osoba sa astmom. Sve ovo je još izraženije kod starijih osoba koji osim od astme boluju i od srčanih bolesti. Posleban je problem povišena vlaga u zatvorenim prostorijama: grinje su povezane sa stepenima vlage od 70 do 80%. Vlažnost preko 60% podstiče razvoj budji i plesni. Dosta astmatičara je upravo alergično na ove alergene.
Sa druge strane ,sve ovo ih čini podlošnijim infekcijama,kao i toksičnim materijama. Organizam na to reaguje pojačano,i ulazi u začarani krug. Mi nažalost ne možemo da utičemo na spoljašnje prilike ali zato u svom stanu možemo regulisati procenat vlage na 30 do 50%. Potrebno je uključiti klima uredjaj zatvoriti prozore a otovoriti ih noću kada padne temperature i procenat vlage radi provetravanja. Takodje treba ugraditi i odvlaživače koji povlače višak vlage iz vazduha. Filtere trba redovno čistiti. Važna je i dobra izoloacija u stanu. Kada se tuširate treba uključiti ventilator.
Da biste sprečili da vlažno vreme pogorša astmu:
Izbegavajte izlaske u vlažnim danima a ukoliko morate da izadjete preventivno upotrebite pumpicu sa bronhodilatatorim lekovima
Nemojte vežbati napolju u toku takvih dana
Pijte puno vode i oblašite laganu odeću od prirodnih materijala
Ukoliko sve to ne pomogne javite se lekaru da promeni terapiju. Ukoliko tegobe ne prestaju ili se pogoršavaju na primenu uobičajene terapije ukoliko se više gušite, pištite, ubrzano dišete, imate modrilo na usnama potrebno je da se javite lekaru,da Vas pregleda i uključi dodatnu terapiju. Terapija koja se koristi u astmi jesu inhlacioni kortikosteroidi sami ili u kombinaciji sa tzv dugoživećim bronhodijatatorima koji se koriste svakodnevno. U slućaju pogoršanja koriste se kratkodelujući bronhodilalatori u vidu pumpica, Osobe koje nederovno koriste inhlacione kortikosteroide mnogo brže dobijaju pogoršaje pojačane i produžene napade astme u uslovima visoke vlažnosti zbog čega je ponekad neophodno bolničko lečenje. Blagotvornost boravka na moru i dobar uticaj morske vode i šuma pored mora opšte je poznata stvar. Boravak na moru generalno prija bolesnicima sa bronhijalnom astmom pošto prisustvo negativnih jona i korisnih isparenja,kao i pljuvanje jako dobro čini za ove bolesnike. Povratak u zagadjene gradove sa dosta vlage može da izazove izrazita pogoršanja stanja i poništi delotvoran uticaj mora.Zato se ranije,pre više desetina godina deci sa astmom preporučivalo preseljenje na more.