TUBERKULOZA

Kratak istorijat, šta je tuberkuloza, siptomi, faktori rizika, dijagnostika i lečenje

ŠTA ZNAMO O TUBERKULOZI?

Tuberkuloza je nađena na kičmi egipatskih mumija. Najstarija detektovana M.tbc je stara preko 17.000 godina i pronađena je na ostacima bizona.
Najranija zaraza kod ljudi potiče iz neolitskog doba.
Ftiza – stari termin za tuberkulozu potiče od Hipokrata iz 460 godine pre naše ere i označava najrašireniju bolest toga vremena. Pre industrijske evolucije u nekim delovima Evrope tuberkuloza je povezivana sa
vampirima. Kada bi neki član porodice umro od tuberkuloze, drugi inficirani članovi porodice ili lica koja su bila u dodiru sa njima su se lagano razboljevala, što je narod tumačio isisavanjem krvi… Iz tog vremena potiče poslovica: “Babe kašlju, a deca umiru.“
Od 1650-1900, tuberkuloza je bila uzrok jedne od pet smrti u Evropi. Ričard Morton je prvi uveo u patologiju termin tuberkuloza. Prvi sanatorijum za lečenje tuberkuloze je otvoren u Poljskoj 1859 u Sokolvsku, od strane Hermana Brehmera.
Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. godine otkrio Robert Koh koji se zove još i Kohov bacil. 1905. godine Robert Koh dobija Nobelovu nagradu za ovo otkriće.
Albert Calmette i Camille Guerin su tvorci prve uspešne vakcine protiv tuberkuloze. 1943. godine Waksman otkrio Streptomycin, 1946. otkriven PAS, te je započeta nova era lečenja tuberkuloze.

ŠTA JE TUBERKULOZA?

Tuberkuloza je u suštini hronična, zarazna bolest koja može da se javi više puta u toku života. Uzrok tuberkuloze je poseban oblik zapaljenjskog procesa bakterijom koja se zova Kohov Bacil, ili Mycobacterium tuberculosis,koji dovodi do oštećenja tkiva.
Uvođenjem procesa pasterizacije mleka, zaraza Mycobacteriumom bovis (tzv. “kravljim bacilom”) postaje vrlo retka.
Tuberkuloza najčešće zahvata pluća, ali može da se širi u druge organe. Nelečena i neprepoznata tuberkuloza se, nažalost, najčešće završava smrtnim ishodom.

Direktno pozitivni bolesnici, kod kojih se bacil Koha nađe u razmazu ispljuvka su visoko zarazni. Pacijenti su zarazni onoliko dugo koliko izlučuju bacile preko sputuma.
Tuberkuloza se širi kapljičnim putem i najpre napada pluća.

Osobe sa aktivnom plućnom tuberkulozom su izvori zaraze, jer tzv. Fligeovim kapima (dimenzija od 0,5-5 mikrometara) preko kašlja, kijanja, govora, pljuvanja, pevanja… izlučuju M.tbc. Pojedinačni akti kijanja mogu da izbace do 40.000 kapi, a inhalacija manje od 10 klica M.tbc može da izazove infekciju tuberkulozom. Osobe koje ima produženi, učestali ili blizak kontakt sa infekcijom imaju visok rizik od zaraze, koji iznosi oko 22%.
Osoba koja je nelečena može da inficira između 10 i 15 osoba godišnje, pa i više.
Veliki svetski problem predstavljaju osobe koji su izvori formi bacila tuberkuloze, koji su rezistetni na većinu lekova – Multirezistentna tuberkuloza (MDR) ili na sve poznate lekove – Ekstremno rezistetna tuberkuloza (XDR)
90% inficiranih M.tbc nikad ne oboli, a 5% oboli u prvoj godini posle infekcije M.tbc. Nelečna, tbc ima smrtnost do 66%.
Bacil tuberkuloze moze I da direktno zagadi otvorene rane kod nekih profesija (patolozi, laboranti).

Najčešće se bacil tbc iz ispljuvka nalazi na tzv. Lowenstein Jensenova podlozi, u roku od 6 do 8 nedelja nakon infekcije.
Tuberkulisko testiranje (kod vakcinisanih i nevakcinisanih pacijenata) je takođe važno za dijagnozu tuberkuloze.
Posebno bitan metod testiranja za tuberkulozu je savremeni test Quantiferon Gold.

Ulazna vrata za tuberkuloznu infekciju su:
• Respiratorni trakt
• Koža
• Gastrointestinalni trakt
• Kroz posteljicu

M.tbc dolazi do plućnih alveola koje invadira i dolazi u kontakt sa alevolarnim makrofagima. Makrofagi mogu ili da unište M.tbc ili da on počne da se razmnožava u makrofagu. Posle prezentacije antigena T limfocitima od strane makrofaga, oslobađaju se citokini i započnje proces stvaranja granuloma. Tuberkul je avaskularni granulom koji u centralnom delu čine džinovske ćelije, sa ili bez kazeifikacije i perifernom zonom
od limfocita i fibroblasta i može biti eksudativan ili produktivan. Džinovske mnogojedarne ćelije Langhansovog tipa nastaju od aktiviranih makrofaga.
Nekrotično tkivo čine mrtvi makrofagi, a ono podseća na sir. Apoptoza ima važnu ulogu u ovome.

KOJI TIPOVI TUBERKULOZE POSTOJE?

U zavisnosti od simptoma i mesta nastajanja postoje:
Primarna tuberkuloza
Primarno mesto infekcije u plućima zove se Ghonov fokus i zahvata gornje režnjeve i vrhove donjih režnjeva. Kod primarne tuberkuloze zahvaćena je i limfna žlezda. To čini primarni kompleks ili primarno žarište.
U toku izlečenja i oživljavanja u ovim ognjištima mogu ostati dormatne – uspavane – M.tbc, koje mogu dovesti do buđenjainfekcije – latentna infekcija.
Tuberkuloza se širi per kontinuitatem, limfogeno, hematogeno i bronhogeno.
Postprimarna tuberkuloza
Postprimarna tuberkuloza nastaje kao reaktivacija latentne infekcije primarne tuberkuloze.
Milijarna tuberkuloza
Milijarna tuberkuloza nastaje hematogenim putem, kada M.tbc prodire u krvne sudove i može da postoji kao milijarna tuberkuloza pluća ili milijarna tuberkuloza.
Ovo je osim, tbc meningitisa, jedan od najletalnijih oblika tuberkuloze, koja čak i kada se leči ima srtnost oko 30%.

KOJI TIPOVI TUBERKULOZE POSTOJE?

Postoje više različitih forme kliničke tuberkuloze:
• Pleuritis sa efuzijom
• Latentna tbc infekcija
• Primarna tbc – primarni kompleks
• Progresivna primarna tuberkuloza(kavernozna)
• Endobronhijalna tuberkuloza
• Milijarna tuberkuloza
• Esktrapulmonalna tuberkuloza
• Skrofule
• Tbc CNS
• Hronična tuberkuloza
• Tuberkulomi
• Perikardijalna tbc
• Koštana tbc
• GI tbc
• Kutana
• Očna tbc
• Genitourinarna tbc
• Tbc srednjeg uha

EPIDEMIOLOGIJA TUBERKULOZE?

Tuberkuloza je vodeći uzrok smrti od svih infektivnih bolesti izazvanih bakterijama.
Ona napada 1.8 milijardi ljudi godišnje, što je trećina svetske populacije od toga su 3 miliona su infektivni nosioci.
Najčešće je tuberkuloza asimptomatska, latentna, koja može da progresira u aktivnu bolest. U pitanju je interakcija mikroroganizma (M.tbc) i makroorganizma – čoveka sa određenim imunološkim potencijalima.
Klasični simptomi aktivne tuberkulozne infekcije su hronični kašalj, sa sukrvičavim ili krvavim ispljuvkom, groznica, noćno znojenje, gubitak težine, bol u grudima, produktivni kašalj.
Ukoliko tbc infekcija erodira zid plućne arterije, može doći do masivnog iskrvarenja i gušenja (Ramussenova aneurizma).
Dijagnoza aktivne plućne tuberkuloze postavlja se radiografijom pluća, mikroskopskim ispitivanjem ispljuvka ili drugih tkivnih tečnosti, patohistološkom analizom različitih uzoraka tkiva i organa.

KOLIKO JE OZBILJAN PROBLEM TUBERKULOZE?

Tuberkuloza je bila i ostala socijalna bolest. Tuberkuloza je značajan uzrok bolesti i umiranja u mnogim siromašnim zemljama.
Oko 95% novootkrivenih slučajeva tuberkuloze i 99% smrti od tuberkuloze su u nerazvijenim zemljama.
Jedna trećina svetske populacije je inficirana M.tbc, a novo inficirani čine 1% svetske populacije svake godine. U 90% slučajeva tuberkuloza napada pluća. 25% osoba inficiranih M.tbc su asimptomatski odn. ne pokazuju simptome infekcije.
Ekstrapulmonalna tuberkuloza je svaka tuberkulozna infekcija koja se širi van pluća, dajući bolest u 15-20% slučajeva. Njoj su podložniji imunokompromitovani pacijenti (50% bolesnici sa HIV-om).

Najčešći organi napadnuti tuberkulozom su:
• Pleura
• CNS-tbc meningitis
• Lmfne žlezde (skrofule)
• Genitourinarni sistem (priurogenitalnoj tuberkulozi)
• Kosti i zglobovi
• Koža
Milijarna tuberkuloza dovodi do ekstrapulmonalne i izolovane tuberkuloze organa. Ekstrapulmonalna tuberkuloza može da se javi odmah posle plućne tuberkuloze, ali bacili mogu biti uspavani u različitim organima više godina. Reaktivacija ognjišta nastaje u periodima pada imuniteta. Limfogeno širenje može se videti kod limadcenopatija vrata-skrofule.

KOJI SU FAKTORI RIZIKA OD ZARAZE TUBERKULOZOM?

Pošto je tuberkulozna socijalna bolest, faktori rizika su mnogobrojni:

  • Godine
  • Stres
  • Imunosupresija – HIV
  • Pothranjenost
  • Konzumacija droge
  • Vulnerabilne grupe – zatvorenici ili beskućnici
  • Osobe iz kontakta (naročito deca)
  • Neke etničke grupe (crnci, indijanci)
  • Zdravstveni radnici
  • Bolesnici sa silikozom
  • Pušači
  • Alkoholičari
  • Dijabetičari

ŠTA DA RADIM AKO SUMNJAM NA ZARAZU?

Tuberkuloza je opaka bolest koja, bez adekvatne dijagnostike i terapije može dovesti to smrtnog ishoda. Ukoliko sumnjate na zarazu, možete nam se javiti kako bi uradili sve potrebne patohistološke i funkcionalne analize i dijagnostičke procedure.