Kašalj je simptom koji može da ima svaki čovek i predstavlja zaštitni i odbrambeni akt, čiji  je konačni cilj oslobađanje disajnih puteva od sluzimukusa, štetnih supstanci i infekcije iz laringsa, traheje i velikih bronha. Kašljanje je najefikasniji mehanizam za čišćenje disajnih puteva, a njegovo odsustvo ili  oštećenje može da bude jako štetno, pa čak da dovede do letalnog ishoda,kod najtežih neuroloških pacijenata. Kašalj ima  više lica: zaštitni mehanizam pluća, upozoravajući simptom bolesti uporan, veoma naporan simptom. Kašalj se sastoji od  inicijalno dubokog udaha, kratkog, snažnog ekspirijumskog napora-izdaha uz zatvoren poklopac glasnica i otvaranje poklopca glasnica sa zatvaranjem nosa i grla i snažnim eksplozivnim izdahom na usta. Zvuci čišćenja grla po definiciji nisu kašalj, ali se mogu smatrati njegovim ekvivalentima. 
Faze kašlja:
•inspiratorna faza kašlja
•kompresivna faza kašlja
•ekspulzivna faza kašlja
REFLEKS KAŠLJA
Svaki kašalj nastaje stimulacijom i iritacijom receptora,nervnih završetaka od koji započinje kašalj.Receptori za kašalj se ne nalazi samo u pokrovnom epitelu gornjih i donjih disajnih puteva, već i u perikardu, srcu, uvu, ezofagusu, dijafragmi i želucu. Hemijski receptori osetljivi su na kiselinu, hladnoću, vrućinu, i druge hemijske iritanse. Koncepti jednog centra za kašalj u CNS nije univerzalno prihvatljiv. Međutim, centralni mehanizmi  mogu biti važni u patofiziologiji određenih vrsta kašlja. Kašalj je  jedinstven simptom, jer postoji viša kortikalna kontrola ovog visceralnog refleksa. Ona se manifestuje mogućom voljnom inhibicijom ili voljnim kašljanjem. Kašalj mogu izazvati promene u temperaturi udahnutog vazduha, dubok udah, razgovor telefonom, smejanje, uzimanje hrskave hrane, određeni mirisi ili određeni položaji tela. Smanjeni refleks kašlja postoji kod pacijenata na endotrahealnom tubusu, traheostomom, kod pacijenata sa neuromuskularnim bolestima.