Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja se sreće na napuštenim građevinskim zemljištima, vrtovima, neobrađenim poljoprivrednim površinama, uz puteve, železničke pruge, Ambrozija je jedan od najpoznatijih i najopasniji alergenih biljaka u svetu. Naš narod je još naziva limundžik, parložna trava, pelenasta ambrozija, fazanuša. Ambrozija je u Srbiju stigla iz Severne Amerike, istina, posrednim putem – preko Rumunije. Prvi put je primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. I danas je najzastupljenija u Vojvodini, ali se proširila po celoj zemlji. Ambrozija je jednogodišnja biljka i može da naraste i do dva metra. Koren joj je vretenast, stablo uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama.
Prašnici proizvode veliki broj polenovih zrna. Iako mnogi gradovi u Srbiji izdvajaju novac za uništavanje ambrozije i to svakako pomaže, ali nema baš uvek efekta, zato što ambrozija često raste pored pruga u blizini gradova,a tamo je niko ne čisti.Takođe, jedan od problema je što su gradovi zaduženi za uništavanje korova samo na javnim površinama. Uništavanje na privatnim posedima je odgovornost vlasnika parcela. Niče krajem aprila, a počinje da cveta od sredine jula do septembra meseca, sa najvećom produkcijom polena u avgustu i septembru. Optimalna temperatura za njeno klijanje i nicanje je temperatura od 20 do 22 stepen C. Jedna biljka ambrozije može da produkuje jednu do osam milijardu polenovih zrna koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površini od više kvadratnih kilometara. Ambrozija spada u opasne alergene koji izazivaju tegobe kod oko 10% ljudske populacije. Zbog ove korovske biljke u proseku u Evropi pati od 10 do 15 odsto ljudi u Evropi, i isto toliki procenat stanovništva u Srbiji ima zdravstvenih problema zbog nje. Kod najosetljivijih osoba 8 do 20 polenovih zrna u jednom kubnom metru vazduha može da izazove jake reakcije, Kod ljudi polen ambrozije je uzročnik 75% svih polenskih alergija pri čemu ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti.  Koliko je opasna ova biljka svedoči podatak da je dovoljno samo 10 čestica polena da izazove jake alergijske reakcije, što je znatno manje u odnosu na druge alergene čijih je čestica potrebno 20 do 30. Ispitivanja su dokazala da zrna polena sadrže enzyme koje u 30 do 90% slučajeva direktno oštećuju sluzokožu disajnih puteva. U polenu ambrozije kostatovano je 52 jedinjenja kod koji su šest posebno opasna. U svetu se sve če[će bleleže i smtni ishodi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na amboriziju. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina,a ambrozija u vazduhu se može zadražati do sto dana. Prvenstveno nastanjuje neuredjeno i zapušteno zemljište. Najefikaciji načini uništavanja je čupanje iz korena,al ii zasejavanje i negovanje drugog niskog rastinja može da utiče na zatiranje ambrozije.Na većim površinama primenjuje se redovno košenje do 5 cm iznad zemlje,a ponekad i tretman totalnim hebicidima. Ukoliko se košenje ne ponavlja, ili se ne kosi dovoljno nisko, ponovo izrasta u toku od dvadeset dana. Neophodno je organizovano i sistematstko hemijsko i mehaničko uništavanje ovog korova na javnim površinama i privatnim prostorima što je regulisano zakonima. Širenje ambrozije značajan je ekološki problem, jer oduzima prostor domaćim biljnim vrstama, a pred njom uzmiču i poljoprivredne kulture, stoga je opasna ne samo za zdravlje stanovništva, već i za poljoprivredna područja. Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je veliki alergen, dok je za ostale granična vrednost 60. Zadnjih dana avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu 200 , čak i 800 – 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha (granična vrednost je 30). Polen biljke ambrozije je najalergogeniji polen našeg područja.Ova vrsta polena jako prijemčiva za organizam jer na sebi ima “iglice” kojima se vezuje za površinu odeće, obuće. Kada alergičar udahne alergen i kada taj alergen uđe u krvotok, imunološki sistem reaguje, te dolazi do alergijske reakcije.