SLEEP APNEA –
Sleep apnea je prestanak disanja I/ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja,koji traju duže od deset sekundi.
Sleep apnea je prestanak disanja I/ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, koji traju duže od deset sekundi. Pacijenti koji hrču,u odredjenim intervalima prestaju da dišu(„zaboravljaju da dišu“),da bi posle izvesnog vremena uz jako glasno hrkanje,pokrete,pa čak i napor čitavog tela prodisali.O ovim dogadjajima obično svedoče partneri pacijenata,jer sam pacijent se toga ne seća. Zbog svega ovoga,smanjuje se i dotok kiseonika ,što može izazvati brojne tegobe,a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika.
Šta uzrokuje zastoj u disanju u snu, tačnije sleep apneu? Koliko taj zastoj traje?
Oblik grla, sa kojim se ljudi radjaju je jedan od najznačajnijih razloga za nastanak sleep apneje tokom života.
Oblik grla,sa kojim se ljudi radjaju je jedan od najznačajnijih razloga za nastanak sleep apneje tokom života.
Pacijent pokušava da diše, ima disajne pokrete,nesvesno pokušava da otkloni prešreku,ali ne uspeva. Jedini način da u tome uspe jeste da se probudi, kada prodiše. Medjutim, svaki sledeći dubok san dovodi do ponovnog zatvaranja grla. Sa strane gladano,pacijent jako glasno hrče,potom se čuje tišina,i posle toga nastaje pravi “ropac”i potom nastavlja hrkanje. Prekidi disanja traju minimum 10 secundi, ali ima pacijenata kod kojih pauze u disanju mogu da traju i preko 90 sec. Broj prekida disanja izražažava se na sat,i to je tzv AHI indeks Sleep apnea, kako joj samo ime kaže javlja se isključivo u snu, pripada poremećajima disanja u snu. U budnom stanju ljudi nemaju sleep apneju. Za ove pacijente je tipično da su u toku dana umorni, pospani, lako zaspu.
Sleep apnea može biti
koja nastaje kao posledica delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu , uz prisutan rad disajne muskulature.Uzrok ovom problemu nalazi se u obliku grla,zbog čega se u dubokom snu zatvaraju disajni putevi.
nastaje zbog izostanka implusa koji centri za disanje šalju respiratornim mišićima u toku noći,te ne dolazi do disajnih pokreta,a samim tim i prekida disanja.
prestavlja kombinaciju ovih dveju vrsta.
Po težini,sleep apneja može biti:laka,srednje teška i teška.
Kod lake sleep apneje beleži se izmedju 5 i 15 prekida disanja na sat(tzv AHI
indeks),srednje teška sleep apneja postoji ukoliko postoji izmedju 15 i 30 prekida
disanja na sat,a o teškoj sleep apneji govorimo ukoliko pacijent ima preko 30
prekida disanja na sat
– Koji su simptomi sleep apnee?
Simptomi sleep apneje su: hrkanje, prekidi sna, nemiran san, osećaj pritiska na grudni koš, potreba da duže spavaju, izraženo znojenje. Ujutru se bude umorni, preznojeni, neobjašnjivo preplašeni. U toku dana su pospani, vozači mogu da se uspavaju za volanom. Česte su jutarnje glavobolje, prisutan nedostatak koncentracije, zaboravnost, sniženje pažnje, česte promene raspoloženja i seksualna disfunkcija.
– Da li je i naučno dokazano da je hrkanje jedan od najčešćih simptoma zastoja u disanju tokom sna? Zašto ljudi hrču u snu?
Hrkanje je vibriranje struktura grla, izazvano oblikom grla. Najčešće se ova bolest povezuje sa hrkanjem. Hrkanje je glasni simptom podmukle bolesti koja se zove sleep apnea. Čak 70 % hrkača u toku života razvije sleep apneu. Svaki dvadeseti čovek u svetu pati od sleep apneje.
– Da li postoje metode za rano otkrivanje apnee? Kako se dijagnostikuje?
Dijagnoza sleep apnoje postavlja se upotrebom specijalnih aparata koji ,slično holteru, beleže proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge dogadjaje u toku spavanja. Metoda se zove polisomnografija,i bolesnik je priključen na aparat u toku spavanja.
Pacijent u toku spavanje nosi aparat sličan holteru. Ujutru se nalaz analizira, tako što se pregleda čitav proces spavanja, i iz nalaza se vidi da li pacijent ima prekide u disanju, koliko ih ima, i da li ima padove kiseenika u snu. Analizom svih tih podataka, postavlja se dijagnoza sleep apnoje, ali se odredjuje i stepen težine bolesti. Rizik da obole od sleep apnoje postoji kod osoba koje su gojazne, hrču, upotrebljavaju alkohol, antidepresive, sedative, imaju nosne devijacije i druge promene, odredjeni oblik ždrela, ali neke pridružene bolesti. Starosna dob nema značaja a nešto češće oboljevaju muškarci. Sleep apnoju mogu imati čak i deca, ali je ona posledica uvećanja trećeg krajnika i leči se operacijom krajnika. Posledice sleep apnoje mogu biti brojne:povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udari, depresije, diabetes melitus, poremećaj lipidnog status. Gojaznost je povezana sa sleep apneom. Gojazne osobe je češće oboljevanu a pacijenti sa sleep apnejom se lakše goje. Zdravi stilovi života nisu povezani sa razvojem sleep apneje, radi se o obliku grla. Svi ovi bolesnici imaju loš kvalitet života.
Terapija sleep apnee zavisno od vrste i težine bolesti, bolest se može lečiti na nekoliko načina. Najčešće se bolesniku preporučuje upotreba aparata koji preko posebnih maski koriste u snu koji se zove CPAP i koji „diše umesto pacijenta“u trenucima pauza u disanju. Ova terapija je dugotrajna, ali jako uspešna. Jedan broj slućajeva lakih i srednje teških sleep apnoje može da se leči se i hirurški od strane otorinolaringologa ili maksilofacijalnih hirurga.Postoje i specijalne proteze,za nos,vilicu ili jezik.