1. Šta je “pumpica”?
“Pumpica” je popularni naziv za lekove koji se koriste u terapiji astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Ispravan naziv je merno dozni inhaler, a čini ga plastično ležište u kome se nalazi metalna bočica sa lekom u obliku aerosola (sprej). Kada se (držeći između palca i kažiprsta) pritisne metalna bočica, oslobodi se jedna doza leka.

2. Zašto se koristi ovaj način primene leka?
Astmu i HOBP karakterišu oboleli disajni putevi. Kada se lekovi primenjuju preko “pumpice” to znači da se lek udisanjem direktno dovodi na obolelo mesto – u disajne puteve. To istovremeno znači da se primenjuju niže doze, da dejstvo nastupa brže i da se izbegavaju sistemski neželjeni efekti. Suprotno ovom načinu primene,kada se lek primenjuje u obliku injekcije ili tableta mora da uđe u krv i da zatim krvotokom prođe kroz sva tkiva i organe gde njegovo dejstvo nije potrebno.

3. Da li se stvara zavisnost od pumpice?
Ne. Lekovi koji se koriste preko merno doznog inhalera su isti ili vrlo slični lekovima koji se koriste u obliku tableta ili injekcija. Ni jednim od ovih načina primene ne dolazi do razvoja zavisnosti , niti su to lekovi koji izazivaju zavisnost. Međutim,ono što je potrebno naglasiti je da se radi o trajnoj terapiji (slično terapiji povišenog krvnog pritiska ili šećerne bolesti), budući da se radi o hroničnim bolestima.

4. Da li su astma i HOBP doživotne bolesti?
Kod odraslih ljudi na žalost da. Upravo zbog toga je terapija odgovarajućim lekovima neophodna, da bi se omogućila maksimalna kontrola bolesti, odnosno da se redovnom terapijom izbegnu simptomi i znaci bolesti, kao i njena progresija. Pravilnom i redovnom terapijom se kod ogromnog broja bolesnika ovaj cilj može postići. Blagovremena i odgovarajuća terapija astme u dečijem uzrastu može dovesti i do izlečenja astme tokom puberteta.

5. Da li je moja bolest toliko teška da moram da koristim “pumpicu”?
Upravo suprotno. Lekovima u obliku spreja se astma i HOBP mogu regulisati vrlo uspešno, osim ukoliko se ne radi o teškim formama bolesti. Dodavanje tableta ili injekcija u terapiju označava da se radi o pogoršanju bolesti ili o teškoj kliničkoj slici. Ti dodatni lekovi zbog svojih karakteristika i terapijskih doza ne mogu da se primene u obliku spreja.

6. Da li su sve “pumpice” iste?
Ne. Postoje dve osnovne grupe lekova koji se koriste u obliku spreja: jednu grupu čine bronhodilatatori, lekovi za širenje disajnih puteva, a drugu grupu čine kortikosteroidi, lekovi koji deluju antizapaljenski (ne radi se o zaraznom, već o drugoj vrsti zapaljenja koje mogu da prouzrokuju mnogobrojni faktori od kojih su najčešći alergijski). Jednu od pumpica je potrebno uvek nositi sa sobom, jer služi za brzo širenje disajnih puteva. Međutim, što je oboljenje bolje regulisano, potreba za takvom pumpicom je manja (mogu da prođu nedelje a da nema potrebe za primenom ovog leka). Ta se druga zaštitna pumpica (inhalacioni kortikosteroidi) koristi redovno ujutru i uveče i ona disajne puteve drži trajno raširenim. Isto važi i za pumpice kortikosteroida koje se primenjuju preventivno ujutru i uveče i deluju antizapaljenski.
Neki lekovi sadrže u jednoj dozi oba leka – i kortikosteroid i bronhodilatator. Primenom jedne doze, u disajne puteve stignu oba leka. Odluku o tome da li je potrebna preventivna primena i kortikosteroida i bronhodilatatora dugog dejstva donosi lekar u zavisnosti od vrste – odnosno od toga da li se radi o astmi ili o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, i od stadijuma bolesti.

7. Da li su kortikosteroidi hormoni?
Da. Kortikosteroidi spadaju u hormone i oni su po svom dejstvu kao hormoni koje luči nadbubrežna žlezda. Njihovo glavno dejstvo je antizapaljensko i zbog toga se mogu koristiti u svim stanjima gde postoje znaci zapaljenja (kao što su crvenilo i otok). Primera radi, oni su najčešći sastojak lekova (masti i krema) za terapiju kožnih oboljenja. Pored toga se koriste još u lečenju čitavog niza drugih oboljenja.

8. Da li su to opasni lekovi?
Primena kortikosteroida u obliku spreja je maksimalno efikasna i sigurna. Ovaj način primene leka omogućava da se zaobiđe sistemska cirkulacija i da lek deluje direktno na obolelom mestu. Budući da su doze daleko manje nego doze ovih lekova u obliku tableta ili injekcija i da preko sluznice disajnih organa vrlo mala količina supstance uđe u krv, sistemski neželjeni efekti su izuzetno retki. Jednogodišnjom primenom ovih lekova u obliku spreja u krvotok uđe i do dvadeset puta manje leka nego samo jednom injekcijom kortikosteroida koji se primenjuje u akutnom napadu astme.

9. Koji su neželjeni efekti lekova u obliku spreja?
Neželjeni efekti ovih lekova su retki i blagi, pogotovo ako se primenjuju na propisan način i u preporučenim dozama. Pored toga, neki od neželjenih efekata koji se mogu javiti zbog primene kortikosteroida, kao što su pojava gljivica u usnoj duplji i promuklost, mogu se sprečiti vrlo lako time što se usta posle primene leka isperu vodom. Neželjeni efekti za svaki lek su navedeni u uputstvu za primenu leka.

10. Kako se pravilno koristi “pumpica”?
U uputstvu za primenu leka za svaki od merno doznih inhalera se navodi kako se koristi. U osnovnim crtama to se radi na sledeći način:

1. Skine se poklopac sa usnika
2. Inhaler se uzme između palca i kažiprsta
3. Dobro se promućka
4. Izdahne se vazduh iz pluća koliko god je moguće
5. Usnik se stavi u usta, između zuba, i zatvore se usne oko njega, bez stezanja zubima i bez zatvaranja otvora jezikom
6. U momentu otpočinjanja dubokog udaha na usta, pritisne se vrh inhalera kako bi se istisnuo lek iz metalne bočice
7. Kada se udah završi,potrebno je zadržati dah desetak sekundi
8. Za to vreme se izvadi inhaler iz usta i skloni se prst sa vrha inhalera

Ukoliko je potrebno udahnuti lek više puta, potrebno je da prođe bar jedan minut između dva uzastopna udaha. Po završetku primene poklopac se vraća na usnik.