– Da li i kako magla utiče na zdravlje zdravog pojedinca?
Uticaj same magle na zdravog pojedinca u uslovima kada ona nije pomešana sa aerozagadjenjem nije značajan za zdravog pojedinca,Ona može da pojača subjektivni osećaj hladnoće,ali ne može uticati na osećaj nedostatka vazduha.

– Da li i kako magla utiče na zdravlje osoba sa hroničnim respiratornim problemima ili drugih hroničnih bolesnika i koje su to zdravstvene tegobe koje pogađa (astma, možda neki problemi sa srcem…)?
Nasuprot tome,kod osoba koje boluje od hronične opstrutivne bolesti pluća,ili bronhijalne astme,magla može da dovede do značajnih tegoba,sužavanja bronhija,osećaja nedostatka vazduha,a može biti okidač za izražena pogoršanja ovih bolesti,tako da bolesnici mogu završiti u bolnici zbog tzv spazma bronhija. Na pacijente sa oboljenjem srca i koronarnom bolešću,magla može da dovede do napada angine pectoris,porasta pritiska i slično 

– Da li je i koliko štetan uticaj pojačan smogom, odnosno aerozagađenjima i koja su to najčešća zagađenja u gradskim, odnosno seoskim sredinama? Kada se udruže magla i aerozagadjenje,nastaju tzv kisele magle. U tom slučaju dodje do toga da sa vodenim kapljicama sumpor dioksid i azot oksid naprave jake kiseline :sumpornu i azotnu, koje se raspršuju i kod zdravih osoba dovode do suzenja očiju, curenja nosa i koje mogu da ozbiljno pojačaju bronhoopstrukciju kod pacijenata. 1952.godine u Londonu je čak više hiljada ljudi za šest dana londonskih kiselih magli umrlo od posledica oštećenja vitalni organa.

– Koliko je uticaj magle (i smoga) štetan po zdravlje i kako ga ona (on) narušava – šta se dešava sa plućima kad udišemo takav vazduh?
Magla i smog zajedno mogu dovesti do spazma bronhija, kašlja, upornog (slično je trovanju domestoso.). Dolazi do kašlja, kijanja, suzenja i pečenja očiju, i izrazitih pogoršanja hroničnih plućni bolesti, koje zahtevaju primenu intenzivne terapije- 

– Koje su preporuke kad je magla (ili smog) – da li se manje kretati, ne baviti se fizičkim aktivnostima na otvorenom prostoru ili postoje neke druge preporuke? Kada su prisutni i magla i smog,ne treba bez preke potrebe izlaziti napolje.To se naročito odnosi na decu,trudnice,starije osobe i hronične plućne i srčane bolesnike. Ne treba džogirati po magli,jer se na taj način u večoj količini mogu udahnuti kiseline. 

– Šta se dodatno savetuje zdravom, a šta stanovništvu koje već pati od određenih hroničnih bolesti (da li možda nošenje maski ili slično, i ako da, kakve to treba da budu maske)?
Nažalost od ovakvih situacija šite samo prave nano maske. Bolesnici sa bronhijalnom astmom i hroničnom obstructivnom bolešču pluća i sami znaju da ne treba da izlaze za vreme magle. Ne treba provetravati često prostorije dok su prisutne magla i smog.