ŠTA JE KAŠALJ?
Kašalj je simptom koji može da ima svaki čovek i vrlo je bitan zaštitini i odbrambeni akt organizma. Konačni cilj kašlja je oslobađanje sekreta (mukusa), štetnih supstanci i infekcije iz laringsa, traheje i velikih bronha.
Sve to čini kašalj najefikasnijim mehanizmom za čišćenje disajnih puteva, a njegovo odsustvo ili oštećenje može da bude jako štetno, pa čak da dovede do letalnog ishoda.
U odnosu na mesto stvaranja kašlja kao i šta ga izaziva, kašalj može biti:
• Protektivni mehanizam pluća
• Upozoravajući simptom bolesti
• Uporan i veoma naporan simptom bolesti
Svaki kašalj ima 3 jasno definisane faze:
• Inspiratornu fazu – faza nadražaja
• Kompresivnu fazu
• Ekspulzivnu fazu
Zvuci čišćenja grla ili tzv. ekspirijumski refleks po definiciji nisu kašalj, ali se mogu smatrati njegovim fragmentima.
KAKO NASTAJE REFLEKS KAŠLJA?
Svaki kašalj nastaje stimulacijom i iritacijom receptora kašlja: Receptori se, pored epitela gornjih i donjih disajnih puteva, nalaze i u perikardu, srcu, uhu, ezofagusu, dijafragmi i želucu. Receptore kašlja krasi visoka osetljivost na kiselinu, hladnoću, vrućinu i druge hemijske iritanse. Nakon iritacije dolazi do ‘triger’ akcije (pokretanja) jonskih kanala preko receptora TRPV1 TRPA1 (skraćeno za Transient Receptor Potential Vaniloid i Transient Receptor Potential Ankyrin tip).
Poznati su sledeći tipovi receptora:
- Brzo Adaptirajući Receptor (BARs)
Ovi receptori reaguju na mehaničke stimulanse, pušenje, kisele i bazne rastvore, hipotone i hipertone rastvore i plućnu kongestiju. - Sporo Adaptirajući Receptori (SARs)
- Nociceptivna i C vlakna
Kašalj je jedinstven simptom, jer postoji viša kortikalna kontrola ovog visceralnog refleksa. Ta kontrola se manifestuje mogućim voljnim potiskivanjem kašlja ili pak voljnim kašljanjem. Zbog toga placebo može da ima značajan efekat na kašalj.
Kašalj mogu izazvati različiti faktori kao što su promene u temperaturi udahnutog vazduha, dubok udah, razgovor telefonom, smejanje, uzimanje hrskave hrane, određeni mirisi pa čak i određeni položaji tela.
Smanjeni refleks kašlja postoji kod pacijenata na endotrahealnom tubusu, traheostomom kao i kod pacijenata sa neuromuskularnim bolestima.
ŠTA MOŽE DA UTIČE NA KAŠALJ KOD DECE?
Na stvaranje refleksa kašlja kod dece može da utiče više faktora, a najčešći su:
• Bulbarne lezije
• Laringopalatalna diskoordinacija
• Cerebralna paraliza
• Paraliza glasnica
• Moebius sindrom
• Gastroezofagealni refluks
• Traheoezofagealne fistule
• Tonziloadenoidne hipertrofije
• Laringomalacija
• Spoljašnja kompresija zbog vaskularnih anomalija, tumora I sl.
• Kašalj kod masivnih opekotina (delovanje medijatora koji se oslobađaju iz tkiva)
• Lekovi (ACE inhibitori)
• Srčana oboljenja i disritmije
• Psihogeni kašalj
• Habitualni kašalj (tikovi)
• Kašalj vezan za uzroke koji potiču iz okoline (pušenje majke u trudnoći)
ŠTA MOŽE DA UTIČE NA KAŠALJ KOD DECE?
• Kod odraslih osoba na stvanja kašlja mogu da utiču:
• Strana tela
• Oboljenja srednjeg uha
• Kardiovaskularne poput insuficijencija srca, plućni infarkti, aneurizma aorte
• Refluks ezofagitis
• Rekurentne aspiracije
• Aspiracije hrane i tečnosti zbog orofaringealne disfagije
• Postnazal drip (slivanje sekreta niz grlo)
• Primena određenih lekova kao što su ACE inhibitori i BETA blokeri
• Perzistentni kašalj nepoznate etimologije (osećaj stalnog grebanja u grlu koje se završi paroksizmima kašlja)
• Inflamatorna bolest creva (pridružen bronhiolitis)
• Habitusni kašalj – Hronični kašalj, čest kod dece
• Tik kašalj – Turetov sindrom
• Psihogeni kašalj
• Kašalj povezan sa uslovima rada ili okoline
• Kašalj kod peritonealne dijalize (komorbiditet, terapija, edem pluća)
• Kašalj imunokompromitovanih osoba
• Kašalj kod plućnog tromboembolizma (okultna)
• Kašalj kod sistemskih bolesti
• Pušački kašalj
• Stres (kašalj nestaje u snu)
• Alergije
ŠTA JE GASTROEZOFAGEALNI REFLUKS?
Gastroezofagealni refluks, poznat i kao refleks kiseline ili gorušica, nastaje usled refluksa (vraćanja) sadržaja stomaka ili vraćanja sadržaja u jednjak i/ili usta.
Ukoliko se refluks kiseline javi kod kašlja, kašalj je hroničan i praćen gorušicom, regurgitacijom (povraćanjem), bolovima u grudima i problemima u aktu gutanja. Često se javlja prilikom postojanja Hiatus hernija. Ovaj tip kašlja se retko javlja u snu.
Simptomi refluksa želudačne kiseline:
• Bol u želucu i tup bol u grudima
• Nemogućnost gutanja hrane (disfagija)
• Bolno gutanje (odinofagija)
• Uporni laringitis i hrkanje
• Jak zadah (fetor ex ore)
• Hronični kašalj (liči na novonastalu astmu ili astmu koja se javlja noću)
• Povraćanje hrane i tečnosti
• Osećaj kiseline u ustima
• Metalni osećaj u ustima
• Pogoršanje zubne bolesti
• Ponavljane plućne infekcije (pneumonije)
• Hronični sinusitis
• Buđenje sa osećajem davljenja
Lečenje refluksa želudačne kiseline:
• Kod viška kilograma se preporučuje gubitak težine
• Izbegavanje supstanci koji izazivaju refluks (masna hrane, čokolada, gazirana pića, crno vino, kiseli sokovi, alkohol…)
• Prestanak pušenja
• Izbegavanje jela 2-3 sata pred spavanje
• Podizanje uzglavlja
• Terapija lekovima kao što su inhibitori protonske pumpe, antagonisti histaminskih receptora ili antacidi
ŠTA JE POSTNAZAL DRIP?
Postnazal drip je stručni naziv za slivanje sekreta niz grlo pri čemu slivanje sekreta dovodi do iritacije i pojave kašlja.
Postnazal drip može da se javi kod osoba sa alergijama, prehladom, rinitisom i sinusitisom. Najčešći simptomi su zapušen nos, osećaj prisustva tečnosti u grlu i osećaj potrebe da se često pročišćava grlo. Ovaj fenomen može da bude povezan sa lokalnom upalom (inflamacijom).
ŠTA JE PSIHOGENI KAŠALJ?
Psihogeni kašalj nastaje kao odgovor na anksioznost, depresiju, porodičnu nasilje ili zlostavljanje, a pogotovo je izražen kod dece.
Zabeleženo je da se često javlja kod dece koja imaju braću i sestre koji su bolesni od hroničnih ili teških bolesti Ponekad pacijenti koriste kašalj da privuku pažnju, oslobode unutrašnju psihološku tenziju ili je to vrsta maladaptivnog poremećaja.
Učestalost kašlja raste u okolini gde su česte psihološke tenzije i socijalni konflikti. Stoga može da predstavlja poremećaj ili odbrambeni mehanizam.
Za tretiranje psihogenog kašlja se preporučuje bihevioralna terapija, psihoterapija, psihološko savetovanje pa čak i psihijatrijska intervencija.
DA LI KAŠALJ MOŽE DA IZAZOVE DODATNE KOMPLIKACIJE?
Ako kašalj nije pravilno dijagnostikovan ili tretiran, može doći do najrazličitijih komplikacija, od kardiovaskularnih i neuroloških do psihosocijalnih i kožnih, koje u mnogome mogu da smanje kvalitet života.
Najčešće komplikacije koje se mogu javiti kod netretiranog i nedijagnostikovanog kašlja su:
Akutne komplikacije
• Sinkope kod prolongiranog i jačeg kašlja
• Disritmije
• Gubitak koncentracije
• Glavobolje
• Ruptura m.Rectus abdominis
• Porast serumske kreatin fosfokinaze
• Perforacije ezofagusa
• Socijalni stid
• Pucanje šavova postoperativno
• Petehije
• Purpura
• Nesanica
• Povraćanje
• Ruptura bula i pneumotoraks
• Subkonjuktivalne hemoragije („crveno oko“)
• Bol u mišićima i zglobovima
• Preterano znojenje
• Ingvinalne hernije
• Nevoljna defekacija
• Nevoljno uriniranje (žene sa prolapsom)
Hronične komplikacije:
• Pelvične hernije
• Frakture rebara
• Kostohondritisi