ŠTA ZNAČI KADA NEMAM DOVOLJNO VAZDUHA?
Osećaj nedostatka vazduha, predstavlja simptom koji može da ukaže na više različitih bolesti i stanja. Latinski naziv ovog stanja je Dispnea odn. „ glad za vazduhom “. U našem narodu, ovaj se osećaj opisuje različito – kao gušenje, osećaj da su „ tesna pluća “, osećaj da postoji „ rampa “ prilikom udaha, osećaj da ne može da se „ uzdahne do kraja “, osećaj „ nelagodnosti u plućima “. Ovi brojni opisi zapravo u sebi sadrže kompleksnost mogućih oboljenja i stanja koja mogu biti u osnovi ovakvih tegoba.
ŠTA ZNAČI KADA NEMAM DOVOLJNO VAZDUHA?
Postoje različite bolesti i stanja koja se vezuju za dispneju, a mogu biti vezani za:
Respiratorni sistem
• Bronhijalna astma
• Hronični bronihitis
• Plućne fibroze ( pretvaranje plućnog tkiva u ožiljke )
• Upala pluća
• Pucanje plućne maramice
• Voda u plućnoj maramici
Kardiovaskularni sistem
• Ubrzani rad srca
• Popuštanje srca
• Drugi poremećaji srčanog ritma
• Koronarna bolest
• Upala srčanog mišića I srčane kese
Anemiju
Oboljenja štitaste žlezde
Neurovegetativnu distoniju ( „Nervozu“ )
Ovaj simptom je takođe čest i u premenstrualnom sindromu, menopauzi, reakciji na stres i sl.
Koje vrste postoje?
Uzimajući u obzir brojna stanja i bolesti koje se povezuju za dispnojom, ukoliko se nedostatak vazduha javi kod osobe i ponavlja se, neophodno je što pre javiti se lekaru. Važno je da se na vreme urade osnovne laboratorijske analize, EKG i snimak pluća. Zavisno od nalaza, pacijent se dalje upućuje ka odgovarajućem specijalisti.
Ne treba polaziti od pretpostavke da je nedostatak vazduha izazavan nervozom ili stresom, već treba isključiti sve druge uzroke nedostatka vazduha.
Sam po sebi, osećaj nedostatka vazduha može da izazove strah kod bolesnika, koji dovodi do lupanja srca što dodatno pogoršava i intenzivira tegobe. Ponekad ovaj osećaj prati i prava panika, te pacijent mora da otvori prozor.
Zato je važno da se nađe pravi razlog za osećaj dispneje, jer lečenje zavisi od tipa oboljenja koja izaziva osećaj nedostatka vazduha.
Tako će astmatičar da koristi pumpicu, a osoba sa poremećajima srčanog ritma adekvatnu terapiju.U ovakvoj sistuaciji ne treba na svoju ruku uzimati sedative, niti druge lekove bez konsultacije lekara.
Zdrave životne navike, prestanak pušenja i antistres programi (joga, meditacija…) kod osoba čija dispneja nije posledica ozbiljne organske bolesti, mogu poboljšati stanje. Vežbe disanja su važne kod dispnee koja je izazvana plućnim bolestima, i to može biti važan deo tretmana. Nije poznat broj ljudi koji se žale na osećaj nedostatka vazduha, ali s obzirom na način života koji vodimo, posve sigurno može da se tvrdi da će ih biti sve više.
LEKAR OPŠTE PRAKSE MI JE REKAO DA JE TAJ OSEČAJ ZBOG TOGA ŠTO SU MI PLUĆA ” PRENATRPANA ” VAZDUHOM?
‘Zadržavanje’ ili ‘zarobljavanje’ vazduha u plućima je karakteristika emfizema pluća. Međutim, dominantni simptom emfizema pluća je zamaranje pri najmanjem naporu.
Najvažnije je ne prepustiti se panici i strahu.
Ukoliko se radi o poznatom uzroku primenjuje se propisana terapija. Ukoliko se nedostatak vazduha javi prvi put, i intenzivan je treba se što pre javiti lekaru ili hitnoj pomoći.
Kod osoba kod kojih je razlog dispnoje nervoza ili hormonalni status, pomažu vežbe za opuštanje, čajevi ili blagi sedativi koje je propisao lekar.
Najvažnije je ne prepustiti se panici i strahu.
Ukoliko se radi o poznatom uzroku primenjuje se propisana terapija. Ukoliko se nedostatak vazduha javi prvi put, i intenzivan je treba se što pre javiti lekaru ili hitnoj pomoći.
Kod osoba kod kojih je razlog dispnoje nervoza ili hormonalni status, pomažu vežbe za opuštanje, čajevi ili blagi sedativi koje je propisao lekar.
Meditacija, joga i učenje pravilnog udisaja su neke od metoda koje bi mogle da budu od pomoći.
Naravno, promena vremena je važna za obolele od bronhijalne astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa.
Ali, svaki osećaj nedostatka vazduha treba da bude signal da se potraži savet lekara.