Na koje sve stvari asmaticari bi trebalo da obrate paznju kada su na plazi (da li bi trebalo postepeno da ulaze u vodu i zasto)?

Boravak na moru generalno prija bolesnicima sa bronhijalnom astmom,pošto prisustvo negativnih jona, i korisnih isparenja, kao i plivanje jako dobro čini za ove bolesnike. 
Medjutim, postoje i neka pravila kojih bolesnici od bronhijalne astme treba da se pridržavaju u toku boravka na plaži i to su: 
Treba izbegavati boravak na suncu i plaži u podne, pošto visoka temperatura može da štetno deluje, kako zbog isparenja,v elike količine štetnih zraka, tako i zbog odbijanja štetnih zraka od površine vode. Ovo može dovesti do pogoršanja simtoma astme, kao i izazvati štetnu reakciju kože. Na visokim temperaturama, refleksno je ubrzava disanje, da bi se temperatura normalizovala. Ubrzano disanje vodi u spazam, koji pogoršava stanje astmetičara i može dovesti do napada astme. 
Ne treba ulaziti u vodu sa punim stomakom, i plivati, pošto to mođe dovesti do tzv gastroezofagealnog refluksa i pogošanja bronhospazma. 
Ne savetuje se tzv „grgoljenje“ slane vode, pošto postoji mogućnost da bakterije iz morske vode dovedu do razvoja infekcije, koja pogorđava stanje astmatičara. 
Ronjenje ne pogoduje bolesnicima sa bronhijalnom astmom, i ne savetuje se.
Plivanje, za razliku od ronjenja se preporučuje. 
I konačno, mada ne i najmanje važno, u vodu treba ulaziti postepeno,jer temperaturna razlika može dovesti do bržeg disanja i razvoja bronhospazma. Ovo naročito važi za starije osobe sa bronhijalnom astmom i pridruženim bolestima (obično srčane), kod koji nagli ulazak u hladnu vodu može da dovede i do cirkulatornog kolapsa. Ne treba zaboraviti da su letnjim meseci na moru, često povezani sa cvetanjem trava, kao i ambrozije, tako da njihovo prisutvo može pogoršti simtome astme. Treba se čuvati i ujeda insekata, koji mogu da pogoršaju stanje bolesnika s astmom, čak i da dovedu do većih komplikacija.