Kad kažemo alergije, obično mislimo na one respiratorne, postoje li i neke druge vrste alergija i koje?
Osim respiratornih alergija, postoje i alergije na hranu, pri čemu njih izazivaju tzv nutritivni alergeni, najčešće jagode, koštunjavi proizvodi, kikriki i školjke.Ove alergije mogu da izazovi i jako burne reakcije u vidu promene po koži. Postoje i kožne alergije-urtikarija.pojava crvenih promena po koži koje jako svrbe,i češto se moraju lečiti visokim dozama korstikosetroida. Mogu biti kontaktne, na materije koje se koriste za negu kože, mada mogu da se javi i kod upotrebe nekih lekova ili kod ujeda insekata. Najteža forma alergijskih manifestacija, jeste anafilaktički šok, kada se alergija naglo razbija, dolazi do otoka glasnica, pacijent ne može da diše, i neretko dovodi do smrti. Ove reakcije su najčešće kod alergije na lekove(penicillin) ili na ujed pčele i ose. Valja reći da neki respiratorni alergeni, kao što je ambrozija, imaju zrnca polena koja se čvrsto hvataju za bilje, voće, povrće i ne mogu da se isperu. Ona dospeva u crevni trakti i može da izazove prolive, kao i upale mokraćne bešike, o čemu se govori poslednjih godina.

* Znamo da respiratorne alegije imaju vreme tokom godine kada se pojavljuju a da li postoje i godine života kada se najčešće pojavljuju (u detinjstvu, mladosti, starosti) i koje?
Nažalost,alergije koje su ranije bile ”rezervisane” za dečje doba, sada to više nisu. Alergija se može pojaviti u bilo kojo starosnoj dobi, čak i u odmaklim godinama po prvi put.

* Često čujemo da alergije ne leče „jer će proći“. Da li je to dobar stav ili zbog njega može doći do komplikacija?
Alergije moraju da se leče, zato što nelečene alergije recimo očiju, nosa, mogu u toku sledeće sezone da promene tzv”šokno tkivo “ i da se jave teške forme bronhijalne astme ili otoka glasnica, tzv Qvinkeovog edema.